Otvorio sam vrata bolnice. Na recepciji nije bilo nikoga. Hodnik prazan. Levo, u drugom većem hodniku gde su bolesničke sobe, bilo je kao na bokserskom meču. Gomila ljudi je navijala. Come on, came on… You can do it…camon… you can do it…Kao da je takmičar bio u dubokom nok-daunu. I gomila navijača sa stegnutim pesnicama.I […]

Pisao sam o Africi dosta. I to obično kada bih se vratio. Kada sam prvi put bio vodio sam beleške, posle nisam. Mislio sam da mi je svaki dan isti i da mi se ništa ne dešava. Tek kada bih je napušta shvatio bih koliko se meni toga desilo. Ovo je odlomak iz neobjavljenog rukopisa […]

Odlazilo se nekada od kuće rano. Roditelji ne bi ni znali koja se škola upisuje. One krupnije uzimala je vojska na oltar otadzbini, dok bi se oni sitniji vraćali svome polju, stoci i njivama. Vojska je, za siromašnu seoku decu, bila  vrednija od majke: obukla bi ih, dala im tri obroka i ostalo bi  samo […]

Od kada sam čuo da su zaklali najlepšu pritoku Vlasine, moju reku detinjstva Bistricu, nikada više tim putem do svog sela nisam išao. Zaobilazio sam. Kukavica sam postao. Pisao sam o tome ovde: http://www.sasamladenovic.com/postovana-gospodjo-ristic/ I rešim juče, da skupim hrabrosti i da sa poslednjim mohikancem Acom, odem putem kojim sam nekada išao do svog sela. […]