Danas čitam uhapšeni profesori. I direktor. I pedagog. Njih desetoro. Kažu, sud doneo odluku zbog uskraćivanja prava na školovanje dečaku sa Asperegerovim sindromom. Inkuluzija, ma šta god značilo, više zvuči kao inkvizicija.
Ranije su postojala specijalna odeljenja, specijalnih škola gde se posebno obučavan kadar posvećivao deci sa posebnim potrebama. Nekada su se oni zvali DEFEKTOLOZI. Ali odjednom su se pojavili borci za ljudska prava. Ljudska prava dečaka sa Apergerovim sindromom su ugrožena. Nije mu omogućeno da upiše školu koju pogađaju normalna deca. Nesrećni roditelj tuži školu i nastavnici, pedagog i direktor bivaju osuđeni zatvorskim kaznama. Pravilo inkluzije je prekršeno. Profesore u zatvor, a onda na vešanje. Ne, bolje je prvo ih vešati pa onda ih osuditi na doživotnu robiju. Da im se tela raspadaju na zatvorskom groblju. Čak iako zaveštaju svoja tela nauci, ne dozvoliti. Svašata može izađi iz njih. Čak i iz mrtvih.
Otac je bio srećan jer je pravda zadovoljena.
Masa je jadikovala nad nesrećnom sudbinom dečaka i slavila presudu nad profesorima.
Dečak će postati čovek.
I dalje će imati Aspergerov sindom.
Otac će jednom nestati i dečak će ostati sam. Imaće diplomu koja mu hleba dati neće.
Imaju i mnogi drugi besmislene diplome koje im hleba ne daju, ali su prvo zaradili novac pa nabavili diplome. I onda krenuli da sprovode sistem reforme školstva u kome smo svi jednaki. I svako ima pravo da se školuje, ali niko ne sme da ne završi iako ništa ne nauči. Inkuluzija. Reč jednakosti i ljudskih prava.
U tom razredu je bilo možda petoro dece koja su mogla najviše. Voleli su matematiku, strastveno bi polemisali o pročitanim knjigama, ali nastavnik mora da radi sa dečakom koji ima Aspergerov sindom.
A nastavnik se nije školovao za to.
Čas je jednak muci. I za nastavnika, a i za dečaka.
Ima i one dece koji trebaju postati vredni ljudi. Da znaju da poprave vodokotliće, naprave najbolja jela, okrpe auspuhe…
Moj otac je još pre ćetrdeset i kusur godina, kao nastavnik matematike samoinicijativno, delio đake po sposobnosti. Nadporsečnima je davao posebne zadatke da razvijaju dar, a prosečnima da nauče kako da proračunaju ono za šta im je matematika potrebna.
Verujem da bi danas od boraca ua ljudska prava bio osuđen na lomaču. Doduše, već je i bio J
Dakle, ta deca, ne vična školi, će imati iste ocene kao dečak sa sindomom do koga nastavnik ne može da dopre. Koji dobija jedinice za nastavni plan i program, oni dobijaju dvojke i trojke. Ali on ne sme da dobije jedinicu, a onda ni ona deca, koja imaju jedinice a mogu da nauče za dvojku, dobiće trojku. A ona sa trojkom četvorke… i eto ti kraj za ono petoro kojima je škola strast. Desetoro će biti odlični, i biće isti kao i to nadprosečno petoro. To petoro će nestati. Neće uživati u nerešenim zadacima niti u diskusijama o knjigama koje su pročitali. Postignut je cilj: SVI SU JEDNAKI.
A moglo je biti drugačije jer deca sa autizmom imaju specifične sposobnosti koje pervazilaze normalnu decu. Među njima ima i genijalaca. Deca sa Aspergerovim sindomom su perfekcionisti. I u posebnim školama bi razvijali svoje talente.
Aliiii… tu dolazimo do savremenog sveta.
Roditelji tih petoro mališana će uzeti decu i PLATITI im obrazovanje. Naravno ko ima. Ako nema, nikom ništa. Svetu su potrebni neobrazovani ljudi od plastelina. Oni ne znaju istoriju, ne znaju šta je bilo; ne znaju književnost, pa ni šta bi moglo biti; ne znaju ni biologiju, hemiju… pa veruju reklamožderima.
Njima uvaljuješ kozmetiku.
Njima uvaljuješ minerale i vitamine.
Njima uvaljuješ krpice sa žigom.
Njima uvaljuješ teorije zavere.
Njima uvaljuješ rijaiti živote koje bi hteli da žive.
Njima uvaljuješ da je dobro što ti otimaju zemlju, jer šta bi ti sa njom ionako radio.
Oni se ne bune jer im je ionako svejedno. Tu su da jedu, prde, jebu…
Žao mi je roditelja. Nesvesno je izmanipulisan. Teško je roditelju prihvatiti da ima dete sa posebnim potrebama. Ali još žalnije je što više neće imati ko da objasni šta su deca sa posebnim potrebama i da izvuče maksimalno od onoga što su rođenjem dobila.
Profesori očito da i nisu više potrebni. Vlast se popišala na njih odavno.
A kako bi i vladali kada bi imali više pametnog mladog sveta?
Potreban je njima narod sa nižim IQ…
Eto, zašto inkluzije…
Smrt profesorima!
NAPOMENA: Mnogo je danas dece rođenih sa posebnim potrebama, što je itekako problem medecine u 21.veku!Što se tiče ŠKOLSTVA, uništen školski sistem! Odustao sam da se bavim ovom problematikom i ako sam za kongrese matematičara Srbije prijavqivao APSTRAKTE- za izlaganja u matematičkim sekcijama za nastavu matematike u školi, ali sam odustao da objavljujem i metodske članke u elektronskim časopisima širom bivše stare Jugoslavije, a nisam prihvatio ni objavljivanje radova sa KONGRESA ni u u stranim časopisima, na njihov poziv posle pregleda SAOPŠTENJA za KONGRESE matematičara, jer j uništen školski sistem i potpuno DEVASTIRAN PROGRAM po predmetima-pa i u matrematicici, gde je Presednik Srbije Aleksandar Vučić sa stranim kompanijama „uveo“ takozvani DUALNI SISTEM u školstvu Srbije-što je nekada prema sadržaju bilo za prosečnog učenika za radnička zanimanja-ŠUP, gde se polovina držala nastava a polovina praksa i dobijala PLATA! Degradacija PROGRAMA sa svih aspekta-metodskog, stručnog, pedagoškog, didaktičkog, psihološkog-nestala je mogućnost za savremenu nastavu DIFERENCIRANU u grupama prema sposobnostima, kako bi se pored obrazovnog, kod učenika razvijala i vaspitna funkcija u formiranju zdrave psihofizičke, socijalne , intelektualne i emocionalne ličnosti! U nastavi je bila VASPITNA FUNKCIJA da se učenik vaspitava da ima kritičko mišljenje, a to se posebno zadavali zadaci u okviru redovne i dodatne nastave!OCENJIVANJE učenika je posbna tema, kojom sam se bavio i u 20 i 21 veku na kongresima matematičara i ta istraživanja sprovodio u praksi i u listu „Prosvetni pregled“ i ČASOPISIMA objavljivao, ali sa odlaskom 2013.godine u penziju i URUŠAVANJE školskog sistema, propadanjem školskog sistema-PROGRAMI i UDŽBENICI su bili prilagođeni prema KOMPANIJAMA iz inostranstva i tako je sam izdavač KLET iz Nemačke pisao za sve predmete UDŽBENIKE i tako su nam uništeni PROGRAMI i IZDAVAČI-ZAVOD ZA IZDAVANJE UDŽBENIKA BEOGRAD, jer se na taj način urušavanjem školskog sistema-obrazovanjem, težio smisao formiran ja POSLUŠNOSTI učenika, sa malim kvotom znanja, bez kritičkog mišljenja-da deca postanu ROBOVI jednog MODERNOG INFORMATIVNOG ROBOVLASNIČKOG DRUŠTVA!