Место где се путеви у селу састављају зове се Крстопутина, а на њој се често праве мађије-враџбине. Онима коме се жели подвалити или помоћи.
Тако ако је неко болестан, онда жена која баје (изговара враџбину), узме доњи веш (фустанче код жена-код мушкараца најчешће кошуља или појас), затим га болестан обуче на крстопутину, да би оздравио носећи-верујући да ће болест напустити болесника и отићи на неку другу страну: негде у планину где кокошке не креку, петлови не поју, псета не лају, деца не плачу.
Верује се да када се стави живак у појас ( жива) код жена или мушкараца; или код бепчићима у навојке, живак се стави у љуспу од лешника, причвршћену црвеним воском и то се тако носи за здравље верујући да неће да дође никаква болест, поготову новорођенчета.
Ако жена врачарица пронађе направљене мађије код људи на коси (мађије направљене да се девојка не уда, момак не ожени, да се јави болест у кући, да не иде напредлак у кућу) или облекло, скине се и остави на крстопутину верујући да се човек ослобађа од мађија.
Када врачарица пронађе мађије код стоке (да се овце не јагње, краве не теле, да липсује све живо у штали), тад се на крстопутину спали кош са сеном.
Не мокри се на крстопутину, испод стреје куће и испод шипурка зато што се ту растурају мађије, а верује се да ће оне отићи за оним ко мокри на ова света места.
Запис: 1980.године село Крушевица, општина Власотинце. Казивач на слици:Олга (Стоиљковић) Лепојевић(1923.г)
У циљу чувања оргиналног сведочења, текст је благо прилагођен разумљивости и „преведен“ са јужносрбијанског или призренско-тимочког дијалекта.
Оставите одговор