-Zar ti ova borba ne izgleda kao borba da očuvaš i poslednju nit sa životom koga više nema? Zar ti ovo ne izgleda kao spašavanje detinjstva? Spašavanje uspomena? – pitam Ćutu. Sedimo u kafani. Nismo se znali. Dva stranca, koji stoje na santi leda koja se topi. I koju pokušavaju da prikače za obalu. I što se više približavaju, ona se sve više i više topi.
Ćutimo, i Ćuta kaže:
-Napumpamo traktorske gume, pa odemo negde iznad Temske… gde je Temštica brza…Posedamo na njih…
Kažem Ja:
-Posedamo po njuma, i ostali se uvate za gumu i čekaju prvu priliku da okrenu gu okrenu i svi da pobadaju u reku… i onda se igraju jurke.
Ćuta se smeje, pa nastavi:
-A banjaš se, banjaš se…obrtaš onuj gumu… voda te nosi i nosi…
Pa ja:
– I iskočimo na obalu…pomodreli… polegamo po pesak i zatrpamo se da ti samo njuška viri
Pa Ćuta:
– A neki ti metne krstaču iznad glavu napravenu od vrbovi prutevi.
Pa ja:
– A ne mož se banjaš jer su došli ovija iz Čaršiju. Znaš koje smo radeli?
Pa Ćuta:
-Kvo?
Pa ja:
– Puštali smo mrtvo svinče el lipsanu kokošku?
Pa Ćuta:
-Jes takoj beše….
Pa Ja:
-A creva cvrču…
Pa Ćuta:
-Pa po kupine gologuzani..
Pa ja:
-Pa se zberemo pa u prvi šljivar…
Pa Ćuta
– Još ako najdeš krastavice gozba
Pa ja.
– A carevica?
Pa Ćuta:
Gore u Dojkinci svi su grickali zrnevlje…Prtene košulje, užad, bez grsnicu ništa…Ponekad na sedenću
Pa ja:
– Toj uveče na sedeljku…
Pa Ćuta:
Munu granku u og’njat da se pooraspolože malko…
Pa ja:
– Razgori se vatra, omlati se prvo njivče koje ima carevicu, metne se u žar…devojke doode, onija koji su došli kod babu i dedu na selo… puno ljudi…
Pa Ćuta:
– A ono miriše carevica…pucka na žar… a devojčiki se smejulje… Vreva, zajebancije, udvaranje…
Pa ja:
– I tad iskoči preličotina. Beše jedna baba Ruska… preliči se u starca sas kožuk…motku u ruke i plaši…A baba Ruska beše jednom žena…Uvek beše stara, al’ nekako do smrt neje ostarela…
Pa Ćuta:
– Jes’ preličotine…
Pa ja:
-Znaš što se ja i ti bunimo? Zbog detinjstva. Ukrali su nam detinstvo. Poslednja stvar za koju možeš da se držiš kada sve se oko tebe razbija i nestaje?
Pa Ćuta:
– Baš tako! Pa da im nedamo detinsjtvo majku im njihovu…
Pa ja:
– Zato ćemo da im gurnemo prst u oko. Jesu jačim ali će ih zaboli…
Pa Ćuta:
– Pravićemp River Aid…
Pa ja:
-Može…Ili Dečak iz vode…Prva pesma koncerta Dečak iz vode…
Pa Ćuta
– Glavu če turim u vodu. Pod glavu če metnem kamik. Tam kude mrmoljak živee tuj kude riba spi.
Pa ja:
– A gde ćemo da napravimo?
Pa Ćuta:
– Ne znam gde ćemo, ali sigurno će biti… Ne damo im detinjstvo…
Оставите одговор