Plašio sam se crkve i groblja. Ne znam da li je to zbog priče moje babe kako je mog bolesnog oca na rukama iz varoške bolnice nosila do sela. A selo brdovito, kao da ih je Bog kaznom posejao baš tamo. I kako su zaglibili kasno u noć. I govorila mi je baba kako ih […]
Zdravo Naši,
Pišem vam kao od kuće. A ni ja nisam tamo gde se kuća zove dom. Ali sam mnogo manje daleko nego što ste vi. Odem s vreme na vreme u svet da bih se vratio. Ne ostavljam kuću onako, kao kada znaš da više nećeš da se vratiš. Ma koliko se u sebi nadali, da […]
5. oktobar, Dan kada mi je bilo dvadeset i šest…
Ne nisam bio kao moj deda kada mu je, tada, godina bilo kao meni: on je nosio mitraljez, jer kao mladog borca ga nisu demobilisali po okončanju rata. Neprijatelj je tek počinjao da vreba, a do tada je neprijatelj bio onaj pravi, vidiljiv. A pre toga, dok sam ja u tim godinama zaštićen pod roditeljske […]
Kako su koze izvele Treći srpski ustanak-roman o borcima za očuvanje naših reka
XVI Dolazak graditelja je potpuno poremetio ritam žitelja Bistrice. Iako su svesno živeli u klopci Džontrinih fantazija, bilo im je lepo. Uživali su da rade nešto sa ciljem, ma koliko taj cilj bio dalek i nedostižan. Sada, kako su čuli Majora, te slike Džontrinih fantazija su nestajale. I opet je ispred njih bila skučenost surovog […]
Father’s Day
Sedimo ispred bolnice. Doktor Veljko i ja. Znam tog doktora jako dugo, ali uvek je nekako bio stariji od mene. A sada, nekako su nam se godine približile. Desi se to nekako sa ljudima koji su nekada bili dosta stariji, pa postanu stariji, pa onda prestaneš da persiraš. I ne kažu ti to oni, ali […]
Studenjak…
Ustajalo se oko osam. Stariji cimeri redovno bude mlađe. Mora da se ide na predavanja i vežbe. I ta briga bi bila pohvalna, da se iza toga nije krila želja za smanjenjem gužve u sobi i jednoj kafi na tenane, kad odu „gušteri“, kako su nas zvali, slično vojnoj kategorizaciji neiskusnih dođoša. A mi […]
Do aerodroma u Bangiju
Ne nemam dobru sliku. Možda ćete uspeti da zavirite onoliko koliko moje reči budu efektne a vaša mašta jaka. Ideš autom pa šta slikaš. Nasumice. I ja se neprijatno osećam dok slikam, a sasvim razumljivo je što se oni ljute. Znaju ljudi da prete. Čak i fizički da se obračunaju sa tobom. U pravu su. […]
Esterhazi
Već nekoliko dana tražim reč. Teško je naći kada su razbacane oko tebe. Ima zareza i tačaka ali… imeđu je praznina. Kao prazna linija koja se pojavi na monitoru EKG-a, odjednom i iznenada. I sve bi dao da napravis te zubce, ma kakvi god da su, i koliko god; a oni ravni, da ravniji ne […]
NAUČENA BESPOMOĆNOST…
Čamci klize duž Ubangi river. Ništa se nije promenilo od pre tri godine. Valjda zato i volim Afriku što se u tom, nativnom smilu, ništa ne menja. Vreme je sporo. Doduše ovde je zimski period i ljudi nose kape i perjane jakne. Valjda je ta moda došla sa medijima, ili je njima 25 stepeni zaista […]
Kakvi smo to ljudi? Reketira se i humanitarna pomoć?
Juče me zove novinarka jednog dnevnog tiražnog lista koja se bavi humanitarnim radom. Divna žena. Pomoć deci je njoj smisao života. S vreme na vreme pomognem humanitarnoj organizaciji http://28jun.rs/ onoliko koliko je moja mogućnost: kontaktima medija, stručnom pomoći oko lekova i u par navrata sam lično nosio pomoć. I knedla u grlu vam stoji nedeljama. […]
- « Previous Page
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- …
- 9
- Next Page »