Sedimo ispred bolnice. Doktor Veljko i ja. Znam tog doktora jako dugo, ali uvek je nekako bio stariji od mene. A sada, nekako su nam se godine približile. Desi se to nekako sa ljudima koji su nekada bili dosta stariji, pa postanu stariji, pa onda prestaneš da persiraš. I ne kažu ti to oni, ali […]
Studenjak…
Do aerodroma u Bangiju
Ne nemam dobru sliku. Možda ćete uspeti da zavirite onoliko koliko moje reči budu efektne a vaša mašta jaka. Ideš autom pa šta slikaš. Nasumice. I ja se neprijatno osećam dok slikam, a sasvim razumljivo je što se oni ljute. Znaju ljudi da prete. Čak i fizički da se obračunaju sa tobom. U pravu su. […]
Esterhazi
Već nekoliko dana tražim reč. Teško je naći kada su razbacane oko tebe. Ima zareza i tačaka ali… imeđu je praznina. Kao prazna linija koja se pojavi na monitoru EKG-a, odjednom i iznenada. I sve bi dao da napravis te zubce, ma kakvi god da su, i koliko god; a oni ravni, da ravniji ne […]
NAUČENA BESPOMOĆNOST…
Čamci klize duž Ubangi river. Ništa se nije promenilo od pre tri godine. Valjda zato i volim Afriku što se u tom, nativnom smilu, ništa ne menja. Vreme je sporo. Doduše ovde je zimski period i ljudi nose kape i perjane jakne. Valjda je ta moda došla sa medijima, ili je njima 25 stepeni zaista […]
Kakvi smo to ljudi? Reketira se i humanitarna pomoć?
Juče me zove novinarka jednog dnevnog tiražnog lista koja se bavi humanitarnim radom. Divna žena. Pomoć deci je njoj smisao života. S vreme na vreme pomognem humanitarnoj organizaciji http://28jun.rs/ onoliko koliko je moja mogućnost: kontaktima medija, stručnom pomoći oko lekova i u par navrata sam lično nosio pomoć. I knedla u grlu vam stoji nedeljama. […]
Obračun kod The Rakita river
Načuo sam da postoji obećana zemlja negde na jugu. Kažu, davno zaboravljeni rudnici iz kojih izvire zlatna reka. Pojavili se banda Belog koja teroriše žitelje. I lokalni šerif Desko koji sa svojih osam vremešnih kauboja stočara brani zabrane i izvore reka. Ali do mene je dopro glas da postoji veteran iz građanskog rata. Iz Vlasotinca […]
Nije da nema čoveka. O dečaku borcu…
Pontije Pilat je bio sigurno nadmeno ironičan kada je, vodeći Isusa, rekao svoju čuvenu rečenicu Ecce Hommo, ili- evo vam ga, nije on nikakvo božanstvo već čovek od krvi i mesa kome možemo da radimo šta god hoćemo. Ali njegova misao je danas dobila sasvim drugo značenje: Evo čoveka! Ima čoveka! Nije da su nestali! […]
Koliko nama treba da se vratimo dvadeset godina unazad da bi bili četrdeset napred?
Ironija je možda težnja pisane umetnosti, ali sarkazam svake vrste je znak nemoći. Neću ovde da budem ni sarkastičan ni ironičan. Neka ovo, što bi Domanović rekao, bude razmišljanje jednog običnog srpskog vola. Kažu, vakcine su štetne i izazivaju autizam. Ko kaže? Neki časopis koji otkriva vanzemaljce u snoviđenju baba Kurane ili neki doktor koji […]
Kako se škola učila u kafani i bojadžinici. O svetu koji se stvarao…
Kako se stvarao jedan svet koga više nema
- « Previous Page
- 1
- …
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- …
- 12
- Next Page »