Neću da vam pričam o biohemijskim mehanizama i nekakvim neurotransmiterskim klackalicama kako depresija nastaje. Niti o inhibitorima preuzimanja serotonina koji bi vašu depresiju trebali učiniti podnošljivom. Niti o stotine lekarskih ili nadrilekarskih životnih učitelja koji će vas ubeđivati da vaš pogleda na svet zavisi samo od vas, ali naravno, posredstvom njih: jedni, tako što će […]
Deka
Deka Zvali smo ga Deka. Živeo je zajedno sa majkom u trošnoj staroj seoskoj kućici zaseoka sela u kome sam proveo najlepše godine svog detinjstva. Ne sećam se kako mu je pravo ime bilo, ali švalerski brčići sa po nekom prosedom dlačicom, dva zelena oka, osmeh koji ne silazi sa lica, bela košulja kratkih rukava […]
O svecu koji štiti skitnice, ali ne prevarante i jeftine secikese
Kada sam polazio u Afriku stavio sam u torbu i ikonu sveca. Iako u svece nikada nisam verovao, ali poneo sam je. Stajala je moja ikona na stolu pored sveće. Bilo je svečano. Svečana trpeza, svečana uniforma i gosti Norvežani. Kako sam se kao dete radovao tom svecu? Ugašeno svetlo, na stolu kolač sa velikom […]
Velibor, od Mostarca do Lutajućeg Bokelja
Piše: Nikola Malović Da Velibor nije ljubitelj knjiga, da ne zna da ih proda i da pritom ne govori engleski jezik, ne bi ni mogao da radi u jedinoj preostaloj klasičnoj zalivskoj knjižari.Knjižara je, istina, formatirana, što će reći da akcenat stavlja na pravu iliti lijepu književnost te na morske, pomorske i bokokotorske teme, u […]
O mom putešestviju u Etiopiji…Titu,njegovoj kornjači, Hajlu Selasiju, fosilu Lusi i najlepšim ženama sveta – III nastavak
Milen Ruskov, odličan bugarski pisac, u svom romanu Uzvišenje (kniga koja na jedan tragikomičan način poput Don Kihota prikazuje bugarsku revoluciju protiv Turaka, Dereta, 2017.) ima jednu zanimljivu anegdotu: Turci srušili i opustošili sva sela sem Kotena, jer je bio neki Gazda Božil koji je napravio najbolje utvrđenje. Čestit, običan i prostodušan svet ga […]
E’ да ми је она наша ‘ладна од наш кладенац да малко пинем
Живо здраво буразере, овам ти је жега, а ладовина нигде нема. К’д сл’нце опекне у главу удара, цел д’н ли пече, ли пече… Сас калуп праимо цигле. Работим ко чирак, куј простира цигле на плац. Мајстор само си по мене вика: „ Пожури дете, ‘ајде дете , ко да си килаво“. Нек’д по целу недељу […]
Razgovor sa Ćutom
-Zar ti ova borba ne izgleda kao borba da očuvaš i poslednju nit sa životom koga više nema? Zar ti ovo ne izgleda kao spašavanje detinjstva? Spašavanje uspomena? – pitam Ćutu. Sedimo u kafani. Nismo se znali. Dva stranca, koji stoje na santi leda koja se topi. I koju pokušavaju da prikače za obalu. I […]
U zemlji Hajla Salasija, II deo
-Nećeš valjda u redu da čekaš? – prodrao se Rile gledajući me s druge strane pasoške kontrole. Ja, obučen u unifomu oficira norveškog vojnika; sa znakom Srbije na rukavu; svečanom plavom maramom oko vrata; plavom beretkom sa znakom bele zemaljske kugle, koja mu dođe simbolom sreće, mira i blagostanja mlekom nakvašene naše planete ; izgledao […]
Predsedniku opštine Vlasotince
Poštovani gospodine predsedniče, Obraćam Vam se kao građanin Vlasotinca koji dvadeset pet godina ne živi u Vlasotincu. Ne znam Vas lično, ne znam ni kako se zovete, ne znam ništa o Vama, jer se obraćam Predsedniku opštine koji je tu da sve od sebe da, kako bi iza njega ostalo nešto po čemu bi ga […]
Ajde, ajduci iz vode
Šesnaest mi je bilo kada se zaratilo. Oni su bili i tada. Još uvek je bilo sela i nas koji su odrasli na učenju kako Kraljević Marko ore drumove i kako upozorava Turke da ne gaze njegovo oranje. Nisam znao da zgodim slova R ni L , i popeli bi me na klupu ispred […]
- « Previous Page
- 1
- …
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- …
- 12
- Next Page »