Kada mi je spletom slučajnih okolnosti slika kafane Longue Bar u Majamiju https://rakijalounge.com/ odškrinula vrata mog kafanaskog detnjstva gledajući slike ljudi ispred sebe kojih već davno nema na ovom svetu, nisam ni slutio da ći mi se na destine ljudi javiti da svojim očima i rečima potvrdi kakav je čovek Miroslav Banjac (sada već mogu […]
Kako odabrati kafanu? Od Ćirimidžije, preko Iraka do Majamija
O kafanama… Sasvim slučajno nabasah na reklamnu stranu jedne naše kafane daleko u Majamiju. I nisam sklon da gledam slike reklamnih brendova, ma kakvi god bili. Ali ovde me je povuklo. Povuki me čokanjčići koji vise, pa još videh da je na okeanu, a naziv kafane „Rakija Lounge“ https://rakijalounge.com/. Pa ajd’ još malo, pa videh […]
Srećna nova 1981.
Živimo u medijumu gde smo preplavljeni različitim umnim savetodavcima. Ili jel’te, life couch-ima. Pa verovatno negde, neko, je sigurno napisao: Sedam saveta, kako da sedam puta dočekate novu godinu na sedam različitih mesta u isto vreme. Jes’ glupo i besmisleno. To je i sam Ajnštajn rekao. Ali ništa manje glupo od sedam navika uspešnih ljudi; […]
O depresiji
Neću da vam pričam o biohemijskim mehanizama i nekakvim neurotransmiterskim klackalicama kako depresija nastaje. Niti o inhibitorima preuzimanja serotonina koji bi vašu depresiju trebali učiniti podnošljivom. Niti o stotine lekarskih ili nadrilekarskih životnih učitelja koji će vas ubeđivati da vaš pogleda na svet zavisi samo od vas, ali naravno, posredstvom njih: jedni, tako što će […]
Velibor, od Mostarca do Lutajućeg Bokelja
Piše: Nikola Malović Da Velibor nije ljubitelj knjiga, da ne zna da ih proda i da pritom ne govori engleski jezik, ne bi ni mogao da radi u jedinoj preostaloj klasičnoj zalivskoj knjižari.Knjižara je, istina, formatirana, što će reći da akcenat stavlja na pravu iliti lijepu književnost te na morske, pomorske i bokokotorske teme, u […]
O lečenju…
Peša je moj drug. Lekar koji stihovima čuva uspomene na svoje pacijente i kada bez pozdrava odu odakle se pozdravi ne šalju. Pišem ovo, ne zbog usnulog deteta , već zbog našeg usnulog zdravstvenog sistema koji, poput pacijenata, odlazi tamo odakle se pozdravi ne šalju. Ali prvo pročitajte Pešine stihove. Prozor se hrabro za svetlost […]
Farmacija, struka koje više nema
Kada sam bio baš, baš mali hteo sam da budem Marko Polo. Prikazivala se tada serija. Legao bih noću ušuškan u pokrivku zamišljajući sebe kako putujem svetovima dalekim i stranim. I onda, koliko se sećam, Marku su umirali otac i stric. I ostao je sam u zemlji dalekoj. I to mi je bio tako strašno. […]
Iz Smene 8 moga oca
Ne moraš da budeš skitnica da bi skitao. Napisao sam u jednom romanu, i još dodao, dovoljno je da u sebi nosiš svetove daleke. A kad u sebi poređaš slike onda ti je lako da ih uhvatiš objektivom. Ja sam imao sreće da kao dete budem deo tog prostora koji je bio hvatan otvorom blende […]
My father’s son
Zamislite da je svako od vas u koloni na autoputu. I da je na autoputu magla, užasna magla. I da neko, iz Nemačke, Švajcarske ili ne znam ok’le, juri u koloni automobilom da bi stigao put Istambula. Dugačak je put do Istambula. I putnici ukalkulišu i sve moguće kazne koje moraju platiti da bi dobili […]
Dejan pred izlogom
Sretnem njegov pogled. Nije kao u prosca. Ima čisto, dečije, lice. Deca prosjaci prvo traže pogledom. Naučeni su, da ne kažem, vaspitani. A on, ne. Nosio je plastičnu kesu u jednoj ruci, druga mu nije ispružena. I toj praznini susreta naših pogleda, čuo sam tiho izgovorene reči: – Je l’ možete nešto da mi date…. […]