O kafanama… Sasvim slučajno nabasah na reklamnu stranu jedne naše kafane daleko u Majamiju. I nisam sklon da gledam slike reklamnih brendova, ma kakvi god bili. Ali ovde me je povuklo. Povuki me čokanjčići koji vise, pa još videh da je na okeanu, a naziv kafane „Rakija Lounge“ https://rakijalounge.com/. Pa ajd’ još malo, pa videh […]
Srećna nova 1981.
Živimo u medijumu gde smo preplavljeni različitim umnim savetodavcima. Ili jel’te, life couch-ima. Pa verovatno negde, neko, je sigurno napisao: Sedam saveta, kako da sedam puta dočekate novu godinu na sedam različitih mesta u isto vreme. Jes’ glupo i besmisleno. To je i sam Ajnštajn rekao. Ali ništa manje glupo od sedam navika uspešnih ljudi; […]
O depresiji
Neću da vam pričam o biohemijskim mehanizama i nekakvim neurotransmiterskim klackalicama kako depresija nastaje. Niti o inhibitorima preuzimanja serotonina koji bi vašu depresiju trebali učiniti podnošljivom. Niti o stotine lekarskih ili nadrilekarskih životnih učitelja koji će vas ubeđivati da vaš pogleda na svet zavisi samo od vas, ali naravno, posredstvom njih: jedni, tako što će […]
Velibor, od Mostarca do Lutajućeg Bokelja
Piše: Nikola Malović Da Velibor nije ljubitelj knjiga, da ne zna da ih proda i da pritom ne govori engleski jezik, ne bi ni mogao da radi u jedinoj preostaloj klasičnoj zalivskoj knjižari.Knjižara je, istina, formatirana, što će reći da akcenat stavlja na pravu iliti lijepu književnost te na morske, pomorske i bokokotorske teme, u […]
O lečenju…
Peša je moj drug. Lekar koji stihovima čuva uspomene na svoje pacijente i kada bez pozdrava odu odakle se pozdravi ne šalju. Pišem ovo, ne zbog usnulog deteta , već zbog našeg usnulog zdravstvenog sistema koji, poput pacijenata, odlazi tamo odakle se pozdravi ne šalju. Ali prvo pročitajte Pešine stihove. Prozor se hrabro za svetlost […]
Farmacija, struka koje više nema
Kada sam bio baš, baš mali hteo sam da budem Marko Polo. Prikazivala se tada serija. Legao bih noću ušuškan u pokrivku zamišljajući sebe kako putujem svetovima dalekim i stranim. I onda, koliko se sećam, Marku su umirali otac i stric. I ostao je sam u zemlji dalekoj. I to mi je bio tako strašno. […]
Iz Smene 8 moga oca
Ne moraš da budeš skitnica da bi skitao. Napisao sam u jednom romanu, i još dodao, dovoljno je da u sebi nosiš svetove daleke. A kad u sebi poređaš slike onda ti je lako da ih uhvatiš objektivom. Ja sam imao sreće da kao dete budem deo tog prostora koji je bio hvatan otvorom blende […]
My father’s son
Zamislite da je svako od vas u koloni na autoputu. I da je na autoputu magla, užasna magla. I da neko, iz Nemačke, Švajcarske ili ne znam ok’le, juri u koloni automobilom da bi stigao put Istambula. Dugačak je put do Istambula. I putnici ukalkulišu i sve moguće kazne koje moraju platiti da bi dobili […]
Dejan pred izlogom
Sretnem njegov pogled. Nije kao u prosca. Ima čisto, dečije, lice. Deca prosjaci prvo traže pogledom. Naučeni su, da ne kažem, vaspitani. A on, ne. Nosio je plastičnu kesu u jednoj ruci, druga mu nije ispružena. I toj praznini susreta naših pogleda, čuo sam tiho izgovorene reči: – Je l’ možete nešto da mi date…. […]
Prsli smo pa šta!
Prsli smo pa šta! U Tvrđavi Meša kaže da nešto nije u redu sa svjetom. A ni sa njim. Ili je u redu i sa svjetom i sa njim, ali vezu da nađu nikako. Tako i mi. Evidentno je da nešto nije u redu sa nama ili sa svetom. Preće da nije u redu i […]