Naši borci
Vlasotince je lepa čaršija. Po geografskom položaju nalazi se na prelazu između planinskog dela i nizije. Nekada, planinci su se bavili građevinom, sadnjom krompira i uzgojem stoke; dok oni iz ravničarskih delova su bili poznati po poljoprivredi u celoj bivšoj Jugoslaviji. Postoji anegdota da je direktor TAM-a iz Maribora hteo lično da dođe i da vidi gde je taj grad Stajkovce gde je najveća prodaja malih kamiona kojima je vredan narod vozio robu po pijacama širom bivše države.
Narod iz planinskih delova, poznat kao „Crnotravski kraj“, bi trbuhom za kruhom odlazio u građevinu čim bi sneg okopneo i vraćao se nazad sa prvim snegom. Brigu o porodici i imanju vodile su žene i nejaka deca. Ona snažnija muška, vrlo brzo bi uzimala zidarsku ili ciglarsku torbu i sledila očeve.
Vlasinski pečalbari
A onda bi nalazili dom tamo gde su zime bile blaže, a do hrane se lakše dolazilo.
Ciglarske i zidarske torbe su zamenjavili, najpre školskim, pa poslovnim aktovkama ostavljajući zemlju i grobove zaboravu. Oni iz nizije bi ostavljali vinograde, zasade, zanatske radnje… A onda bi njihova deca odlazili odatle kuda su ih avioni nosili menjajući nove domove za još novijim.
Narod je kao reka. Vazda se mala ulivala u veću, a najveća u more…
Suludi građasnki ratovi su od zemlje pravili jalovinu, a na jalovini je nicao korov koji je gušio i svaku nadu da će iz nje izaći kultura neke voćke ili povrća.
Došle su nove vlasti i nove elite koje su pravile sve bolje nego što je ikada na ovom svetu i postojalo, prepisivajući sa zapada ono što je dobro odbacujući sve što je loše.
Ima li lošeg u ovome?
Naravno da po meri nove elite nema. Ali nikako da uzme ono što je dobro i na zapadu.
Tako je i u cilju smanjenja emisije zagađenja došlo da mi ratoborni divljaci na Balkanu moramo da naučimo da koristimo obnovljive izvore energije!!!
Ali koje?
Odlučili su Oni bez poziva nekim učenim glavama koje su davno otišle u svet da uče nešto što ovde nisu mogli., Naravno da Oni znaju šta je najpametnije.
Bez stručnih rasprava i dogovora šta je to što je za nas najpametnije.
Mera je bila da se sa što manje ulaganja zaradi što više para i to kroz posebnu tarifu povlašćenim proizvođačima energije koji su prepisali sa trulog zapada. Da strpaš reku u cev koja ne može da proizvede dovoljno struje, ali ti to svejedno naplaćuješ iako struje nema! Ali na trulom zapadu su imali goleme reke. I vodili su računa o živom svetu: u vodi i na vodi.
Efekat-potpuno uništavanje onoga što građanski rat nije mogao.
Efekat- da se ni izbeglice iz ratom zahvaćenih područja ovde ne bi zadržale.
Efekat-ubijanje i poslednje nade da išta može da se zasadi i poraste.
Efekat- ubijanje elementarnog ljudskog samopouzdanja i dostojanstva.
Organizacija Odbranimo reke Stare Planine je prva stala u odbrani ljudskog dostojanstva! Otvorila je oči i ostalima na Balkanu…
Šta je urađeno do sada?
Ponešeni njime napravili smo Bitku za Vlasinu.
Sačinjenu od neznanaca iako su iz istog mesta, ali generacijski i teritorijalno raštrakanih po zemlji i svetu.
Pokrenuli smo svest među utučenim ljudima da se nešto loše dešava sa njihovom okolinom.
Da se njihova reka otima.
Da njihove ovce ostaju bez vode jer sebični uzurpatori željni profita pohlepno otimaju zemlju ne pitajući da li tu neko živi!
Naterali smo opštinsku administarciju da se presipita o svsishodnosti nihovog postojanja.
Da li rade u službi bilo koga režima ili u korist ljudi?
Da li su besmislene diplome privatnih ili državnih fakulteta i partijske knjizice dobile na značaju uništavanja prostora sa koga oni nemaju gde da pobegnu?
Sada je potreban korak napred?
Mi ne želimo neprijatelja. Čak ni među graditeljima minihidrocentala! Država im je omogućila da se polakome za brzom zaradom i smatramo da država treba da reši problem njihovog obeštećenja.
I smatramo da bi bilo jako korisno da se njihova ulaganja na brzu zaradu uništavanjem resursa usmeri na manju zaradu, ali uz očuvanje resursa. Ajmo da razgovaramo da se umesto izgradnji MHE na plavcevima koji su kupili od seljaka gradi sistem održive ekonomije. VInogradi su pusti, njive urasle u korov, a vode nikad manje!
Iskustvo sa koronom nam govori use u svoje kljuse. A naše kljuse je mrtvo ili je na samrti!
Trostruki oskarovac Daril Zanuk je rekao jednu veliku mudrost „Ako se dva čoveka na istom poslu slažu sve vreme, jedan je beskoristan. Ako se ne slažu sve vreme, obojica su beskorisni.“
Nama su potrebni ljudi koji između sebe neće da se slažu.
Mi nemamo budžete doniranih od državnih ili međunarodnih fondova.
Naš jedini budžet je želja da se ovom beznadežnom ludilu stane na put.
Potrebni su nam pravnici, preduzetnici, lekari, biolozi, hidrolozi, inžinjeri, majstori, muzičari… obazom obrazovani ljudi…. potrebni su nam ljudi nevezano od vere, nacije, politike ili društvenog statusa… Potrebni su nam neimari…
Naši ciljevi su:
- Sprečiti da se izgradi MHE na Rupskoj reci u Dadincu
- Proglasiti moratorijum na izgradnju novih MHE.
- Uklanjanje postojećih MHE uz saniranje štete.
- Razvoj obnovljive ekonomije od onoga šta imamo
I dok ovo pišem pred mnom je slika Andrićevog junaka i veliki most u Višegradu koji je sagradio nekadašnji dečak, budući vezir, onog dana kada su ga oteli od majke i odveli u janjičare.
Da bismo gradili mostove, treba sačuvati reke…
Neimari su ljudi koji su nam potrebni…
Pišite nam na:
bitkazavlasinu@gmail.com
Оставите одговор