Живо здраво буразере, овам ти је жега, а ладовина нигде нема.
К’д сл’нце опекне у главу удара, цел д’н ли пече, ли пече…
Сас калуп праимо цигле.
Работим ко чирак, куј простира цигле на плац.
Мајстор само си по мене вика: „ пожури дете, ‘ајде дете , ко да си килаво“.
Нек’д по целу недељу не ‘едем, тешка ги њина вода за пијење, е’ да ми је она наша ‘ладна од наш кладенац да малко пинем, па да му легнем у пладне под буку да гу отспим, док овце пландују, а да с’њам само клопотар како тропа.
Ајд у здравје.
Оставите одговор