Мајко куде ме посла у туђ свет. Колко тежак цигларски калуп, толко још гори крвопија мајстор. Тепа сас прут кад не могу да стигнем да на време прострем цигле. Спимо ко стоке у колибе од сламу на земљу, a испод сламу турамо наше пандиље. Покривамо се сас кожуци које нам дају овчари када се […]
Mirac je još tada govorio da možda ovde ljudi više biti neće... Ali nikoga nije interesovalo... Čitajte o životu i ljudima kojih više nema..
КРСТОПУТИНЕ
Место где се путеви у селу састављају зове се Крстопутина, а на њој се често праве мађије-враџбине. Онима коме се жели подвалити или помоћи. Тако ако је неко болестан, онда жена која баје (изговара враџбину), узме доњи веш (фустанче код жена-код мушкараца најчешће кошуља или појас), затим га болестан обуче на крстопутину, да би оздравио […]
Живо здраво буразере
Живо здраво буразере, овам ти је жега, а ладовина нигде нема. К’д сл’нце опекне у главу удара, цел д’н ли пече, ли пече… Сас калуп праимо цигле. Работим ко чирак, куј простира цигле на плац. Мајстор само си по мене вика: „ пожури дете, ‘ајде дете , ко да си килаво“. Нек’д по целу недељу […]
Šesdeset godina posle…
Odlazilo se nekada od kuće rano. Roditelji ne bi ni znali koja se škola upisuje. One krupnije uzimala je vojska na oltar otadzbini, dok bi se oni sitniji vraćali svome polju, stoci i njivama. Vojska je, za siromašnu seoku decu, bila vrednija od majke: obukla bi ih, dala im tri obroka i ostalo bi samo […]
Kako se škola učila u kafani i bojadžinici. O svetu koji se stvarao…
Kako se stvarao jedan svet koga više nema
E’ да ми је она наша ‘ладна од наш кладенац да малко пинем
Живо здраво буразере, овам ти је жега, а ладовина нигде нема. К’д сл’нце опекне у главу удара, цел д’н ли пече, ли пече… Сас калуп праимо цигле. Работим ко чирак, куј простира цигле на плац. Мајстор само си по мене вика: „ Пожури дете, ‘ајде дете , ко да си килаво“. Нек’д по целу недељу […]
Мајко куде ме посла у туђ свет.
Мајко куде ме посла у туђ свет. Колко тежак цигларски калуп, толко још гори крвопија мајстор. Тепа сас прут кад не могу да стигнем да на време прострем цигле. Спимо на земљу ко стоке у колибе од сламу. Испод сламу турамо наше пандиље. Покривамо се сас кожуци. Дају ни ги овчари, када се залади и […]
Здраво живо татко
Здраво живо татко Еве с’г се распустимо. Први разред заврши сас одлично. Деклимувал сам на Видодовдан. Научил с’м добро да читам и писујем. Taто вику ме жене да им писујум писма. По нек’д си од њи’ добијем шарене бонбоне. Татко дојди дом за вашар Светилију. Чувам овце бос по стрњике. Млого се убацкује сас трње. […]
Pečalbarska pisma-uvod
Био сам дете. Прво чега се сећам је да је отац у печалбу. И отац мога оца је био печалбар. И отац моје мајке. Тамо је научио да пише и чита. Био сам и ја печалбар. Први пут као четрнаестогодишњи дечак. Био сам висок свега 143 центиметара и нисам имао довољно килограма да би ме примили у средњу војну школу. Али је било довољно за печалбара. Двадесетак година после […]
Iz Smene 8 moga oca
Ne moraš da budeš skitnica da bi skitao. Napisao sam u jednom romanu, i još dodao, dovoljno je da u sebi nosiš svetove daleke. A kad u sebi poređaš slike onda ti je lako da ih uhvatiš objektivom. Ja sam imao sreće da kao dete budem deo tog prostora koji je bio hvatan otvorom blende […]